Пoхвала оваплоћењу камена

Милан Николић(Бесједа у славу рођендана часописа „Бокатин Дијак”)

Ништа се из ропства не може силом отети, али се може откупити поновним рађањем. Свједочим једно васкрсење записа у камену, од ког је зачуђен мрамор проговорио и прогледао. Будим новорођено чедо слободе. Хвалим гиздаву хаљину саткану од слова, вама који се у ријечи одијевате.

Бокатин Дијак, искра у камену, тупи удар длијета у спомен рабу Драгоју Јунотићу Тупковићу, оваплоти се у ову дивну књигу, оплемени се пламеним језиком, опјесми и ословесни, забјеласа слово да на хартији омркне. Тад споменик постаде хартија, а хартија споменик.

И заиста, уреднички првенац младих Мајевичана, Немање, Марка и Слободана, носи шушкаву мекоту хартије и складну чврстину и стаменост споменика. У једанаест пробраних рубрика, овај часопис јединственог назива Бокатин Дијак, похранио је и отргао од заборава богоугодну пожртвованост мајевичких сељака да подигну себи свети храм, скинуо скраму са давних записа и освијетлио запретене породичне родослове (поглавље „Баштина”). Једанаест складних лукова часописа, исписујући часове, премостило је ријеку заборава којом плове мелодије гипке пјесничке риме, те живописне дескрипције и нарације прозаиста.

Без намјере да набрајам називе рубрика и да о свакој потанко бесједим, усредсредићу се на једну која је најпотпуније угодила мојим читалачким интересовањима и укусу.

Ријеч је о рубрици „Тумачења”, која доноси виспрена и нова понирања у тајне ризнице наше народне књижевности и доказује присуство њених обриса у житијима српских средњовјековних владара, али и дјелима наших најпознатијих савремених писаца, какав је, између осталих, Радослав Братић.

Усуђујем се да ово поглавље посебно препоручим и зарад његове високе образовне вриједности, наравно не на уштрб оних преосталих десет. Унутар њега потцртао бих мастиљавом оловком текст Саше Кнежевића „Зло ти вино напокоње било” који баца нове снопове свјетлости на најконтроверзнији лик српске народне епике, лик Бановић Страхиње.

На крају ми остаје да овом часопису пожелим да нас својим редовним излажењем радује на многаја љета, а вама, да га у здрављу, бистре мисли и чиста срца прелиставате и читате.

Живјели!

 

Дијелови, 23. 10. 2012. г. 

Грешни дијак,

Милан Николић