Име часописа који је пред нама повезано је са тлом на коме живимо,  на коме часопис излази. Бокатин Дијак је оставио запис на средњевјековном мрамору на Мајевици и као такав представља један од најстаријих писаних споменика у овим крајевима.

Један од мотива који нас је учврстио у намјери да покренемо ово гласило јесте и чињеница да смо увидом у ближу и даљу културну историју краја у коме живимо закључили да на тим просторима до сада није постојао часопис,  лист,  ревија,  магазин,  који се бавио умјетношћу,  културом,  језиком,  духовношћу,  образовањем.

Часопис „Бокатин Дијак” је часопис за језик, књижевност и духовност.  Планирано је да излази два пута годишње,  у посебним свескама или као двоброј.

У поглављу о језику објављиваћемо текстове који се баве проблемима српског језика,  писма,  као и језичком политиком и културом.

Темама које су у вези са књижевношћу бавићесе рубрике: Проза,  Поезија,  Драма,  Преведена књижевност,  Освјетљења.

Рубрика Баштина доносиће текстове који су темом или животом ствараоца повезани са овим простором.

У рубрици Духовност у сваком броју часописа oбјавићемо неколика текста из православне духовности.

Уредништво ће тежити да у будућности часопис оплемени и рубрикама које би се бавиле ликовном,  музичком,  позоришном и филмском умјетношћу.

Један од циљева јесте и да у сваком броју часописа буду заступљени аутори са свих подручја гдје се говори и пише Српским језиком.  На тај начин ћемо,  макар и скромно,

указивати на значај свијести о цјелини и јединству српског духовног простора.

Једини услов за објављивање умјетничких, стручних и научних прилога у часопису биће њихов квалитет.

Са посебном радошћу уредништво ће подстицати и објављивати прве радове младих аутора помажући,  колико је у нашој моћи,  њиховој афирмацији.

Пошто на српским просторима излази значајанброј квалитетних часописа и листова,  сви они ће нам служити као узор,  али вјерујемо да ће и наш часопис,  прије свега квалитетом текстова,  освојити суштински потребну препознатљивост,  те да ће бити,  како рече покојни Никола Кољевић, „зрно на општем гумну” културе ових крајева,  а и шире.